- This event has passed.
ТАРА и ЗЛАТИБОР из угла Авантуриста 🙂
20. април 2018. 17:00 - 22. април 2018. 22:00
РСД4.200ТАРА и ЗЛАТИБОР из угла Авантуриста 🙂
20 – 22. Април 2018. – (петак у 17 часова до недеље до 22 часа)
Други дан – СУБОТА => Национални Парк ТАРА – Калуђерске Баре – Митровац – Заовине – језеро Спајићи – Равна стена – врх Јањач – видиковци Бањска стена – резерват природе Црвени поток – Тепих ливада – Калуђерске Баре
Трећи дан – НЕДЕЉА => Калуђерске Баре – Кремна (кућа Тарабића) – Златибор – врх Чукер (споменик Главуџа – Једини Бор) – Ужице – Стари град – Потпећка пећина – Злакуса (Терзића Авлија)
ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред Центра „Сава„ (савска страна) и полазимо тачно у 17 часова у петак 20. Април 2018. године
Молим вас, дођите 15-ак минута раније како би смо кренули на време.
ПЛАН АКЦИЈЕ
Путујемо ИБАРСКОМ магистралом до Ћелија а затим кроз Лајковац и Ваљево до Балиновића и чувеног ресторана „Дуга„ 🙂
У ресторану можемо попити пиће, појести домаћу храну или купити и понети лепињу (служе одличне лепиње са кајмаком и прилозима по жељи) по изузетно приступачним ценама 🙂
Пут настављамо кроз живописне пределе преко Јабланице (брана), Дебелог Брда, Рогачице и Бајине Баште до Калуђерских Бара на Тари, где се смештамо у приватне куће. Собе су углавном дво и тро креветне. По смештају се окупљамо (по жељи) у просторији за дружење у Радетовој кући. Слободне активности и ноћење 🙂
Други дан – субота 21. Април
Устајање у пола седам, јутарња кафа код наших домаћина 🙂 У трпезарији можете доручковати храну коју сте понели или купили у продавници на Тари. Постоји могућност и да се купи пециво у оближњој пекари на „Платоу“ Калуђерских Бара ако тада буде радила. Информацију о раду пекаре ћете добити током пута на Тару.
Након доручка, у 8 сати полазимо возилом од Радетове куће, преко Митровца долазимо до Заовинског језера и бране Лазићи 870 мнв. Недалеко од бране се налази локалитет „Вис“ са видиковцем, одакле се пружа поглед на мало језеро Спајићи и Панчићеве оморике, које је августа 1875. године открио ботаничар др Јосиф Панчић.
Са видиковца поред језера Спајићи, спуштамо се у долину реке Бели Рзав где се налази споменик природе и геоморфолошка атракција – Равна стена (Град). Овај монолит, као архаични споменик планине Таре, настао је абразијом некадашњег Панонског мора а касније језера које је истекло кањоном и представља најстарији облик Мокрогорско-Рзавског набораног рељефа. На Граду се налазе древни остаци средњевековног утврђења, а испод њега су руине средњевековне црквене базилике. Клесаним прилазом са севера попећемо се на зараван стене, где ћемо направити паузу и уживати у погледу на језеро и целокупну околну овог посебно инспиративног предела 🙂
Са Равне стене враћамо се до бране и возилом настављамо пут до села Доње Караклије, места одакле полазимо на успон ка граничном врху Јањач 1.473 мнв.
Пешачимо кроз живописне пределе ка Горњим Караклијама, преко велике ливаде, шумском стазом и широким гребеном до врха са кога се пружа панорамски поглед са једне стране на Вишеград и стари мост „На Дрини Ћуприја“ а са друге на Заовинско језеро 🙂
Са врха Јањач спуштамо се кружном стазом преко велике ливаде до нашег возила и возимо на Митровац са кога полазимо ка најлепшем и најпознатијем видиковцу на Тари – Бањска стена. Са више позиција овог видиковца пружа се величанствен поглед на ушће Дервенте у Дрину, Перућачко језеро и суседну Босну 🙂
И као звршница, следи магични улазак у далеку прошлост историје наше планете – Резерват природе „Црвени поток„ обрастао мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићеве оморике. У средишту Резервата се налази Тепих ливада која представља шумо тресаву прашумског типа. Локалитет је добио назив због мекоће подлоге услед угибања тресетних слојева. Непропусна подлога, задржавање површинске воде, недостатак кисеоника, кисела средина и ниске температуре онемогућују природно распадање па долази до таложења нераспаднутих биљних остатака. У условима хладне и влажне климе овде успева претежно бела маховина која одумирањем формира наслаге белог тресета. Тресетиште у Резервату је почело да се акумулира крајем леденог доба, расте и даље око 1 милиметар годишње и старо је више хиљада година. У тресетним слојевима су сачувана фосилизована поленова зрна која чувају податке о историји биљног света, климатским променама и условима станишта Таре, сврставајући Резерват природе „Црвени поток„ не само као праисторијску природну нишу већ и локалитет од изузетног научног значаја 🙂
Укупна дужина данашње стазе која укључује обилазак Равне стене, успон на врх Јањач (са висинском разликом од око 380м у успону), одлазак на видиковац Бањска стена и Тепих ливаду је око 17 км. Стаза иде колским, ливадским, шумским и пространим гребенским путевима дуж којих ћемо уживати у изузетно лепим пејзажима и видиковцима 🙂
Са заласком сунца и првим сумраком напуштамо Митровац и враћамо се на Калуђерске Баре. У Радетовој кући ћемо имати вечеру, највероватније врхунски роштиљ који нам стиже из Ужица. Делимо трошкове за роштиљ (одлично је било претходни пут) 🙂 Након вечере дружење и одмарање до одласка на спавање 🙂
Трећи дан, недеља 22. Април
Устајање у шест сати 🙂 По жељи пијемо јутарњу кафу код наших домаћина, затим напуштамо смештај са свим стварима и полазимо ка Златибору. У Кремнима обилазимо кућу пророка Тарабића. Настављамо пут преко Сушице и долазимо до језера на Златибору (Воде), где ћемо доручковати у пекари 🙂
Након доручка полазимо на пешачку стазу од Језера ка врху Главуџа 1.082м, на коме се налази монументални споменик из другог светског рата са исписаним порукама.
Настављамо даље поред кућа насеља Гајеви ІІ стазом ка „Једином Бору“ и врху Чукер 1.359м који се налази на венцу Чиготе. Са врха Чукер уживамо у прелепом панорамском погледу на цео венац Чиготе, Рибничко језеро, Овчар, Каблар и планине Републике Српске и Црне Горе.
Укупна дужина пешачке стазе Језеро (Воде – Златибор) – врх Чукер је око 13 км са успоном од 390 м. Стаза је одлично уређена за посетиоце и добро маркирана. Са задовољством је могу проћи све старосне и кондиционе групације планинара и љубитеља природе 🙂
Са Чукера се враћамо до центра Златибора и полазимо ка Ужицу. Ако нам пролазно време буде дозвољавало, зауставићемо се у Ужицу, обићи Ужички стари град и један од симбола града, хидроцентралу на реци Ђетињи. Ово је прва електрична централа у Европи подигнута 1900. године по Теслиним принципима полифазних струја и друга у свету, само пет година након подизања исте такве на реци Нијагари.
Настављамо пут из Ужица и након 14 км стижемо до села Потпећ где ћемо посетити Потпећку пећину. Улаз у пећину представља џиновски портал у облику потковице, висине 50 м и ширине 12 м, највиши је пећински улаз у Србији. Пећину су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и избијајући из пећине граде пећинску реку Петницу. За оне који буду желели да са водичем уђу у пећину, улазница се наплаћује 200 динара. Постоји могућност куповине групне улазнице по нешто нижој цени.
Након обиласка пећине одлазимо до Злакусе, познатог села грнчара где посећујемо Етно парк „Терзића авлија„.
У зависности од интересовања можемо ручати у рибљем ресторану испод уласка у пећину или у неком од проверених ресторана при повратку у Овчарско-кабларској клисури.
За Београд се враћамо преко Чачка, новим аутопутем Прељина – Љиг и Ибарском магистралом до Сава Центра.
Планирани повратак у Београд, испред центра Сава је око 22 часа.
ОПРЕМА: Мали ранац са водом и храном за једнодневне излете, планинарске ципеле (могу и патике са вибрам ђоном). Одећа прилагођена временским приликама и пресвлака.
ПРИЈАВЕ за акцију, уплата аконтације, учлањење и информације на нашим редовним Клупским састанцима четвртком од 19 до 21 час у Старом Меркатору на Новом Београду „PLANETA„ Coffee Shop
Цена акције: 4.200 динара Број места је ограничен
У цену акције је урачунат превоз и два ноћења на Тари.
(уплата за акцију се врши на редовним састанцима Клуба четвртком или на текући рачун)
Акцију реализују: Борис Братић и Бранко Филиповић
Телефони за информације и пријављивање на акцију:
064/99-248-11 и 064/170-49-46 МТС мрежа
063/11-357-99 и 063/592-291 Теленор мрежа
ДОБРО ДОШЛИ НА НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ АВАНТУРЕ!
Ваш Клуб планинара „Авантуриста“