Loading Догађаји

« All Догађаји

  • This догађај has passed.

Археолошки парк „Виминацијум“ – тврђава Рам – „Ледерата“ – брдо Горица – Затоње

5. новембра 07:00 - 21:00

РСД1.350

Археолошки парк ВиминацијумСтари Костолац (близина Термо електране КОСТОЛАЦ Б)тврђава РамРимско утврђење Ледерата брдо Горица 282м (Рамско – Затоњскa пешчарa) црква у селу Затоње

5. Новембар 2017 – недеља

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ (савска страна) и полазимо тачно у 7сати.

Молим вас, дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време.

ПЛАН АКЦИЈЕ

Путујемо аутопутем, до искључења за Пожаревац. Правимо успутну паузу за куповину одличних сендвича и кафе (добијали смо кафу гратис) за понети у продавници уз магистралу и за тоалет ако има потребе на пумпи прекопута.

Настављамо обилазницом око града, кроз Кленовик и Стари Костолац, поред Термо електране КОСТОЛАЦ Б до локалитета на коме се налази Археолошки парк Виминацијум„. Обилазимо комплекс са стручним водичем у трајању од око два и по сата. Цена појединачне карте – улазнице износи 500 динара. Ко од учесника акције не буде желео да обилази Архео комплекс, чекаће повратак групе у кафеу – таверни и сувенирници код управе Архео парка.

  

  

  

Потом путујемо нашим возилом преко места Дрмно, Кличевац и Речица до села Рам на самој обали Дунава. Обилазимо ТВРЂАВУ РАМ (у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа) са које се пружа величанствени поглед на моћни Дунав, који је на том месту широк око 3,5км.

  

  

  

Коначно полазимо на нашу планинарско – пешачку стазу изнад Рама ка брду Горица (282 мнв) и месту Затоње. Ходајући брдском стазом са благим успоном уз величанствен поглед на Дунав у близини Рама, на око километар од места, наилазимо на брду (доминантној заравни Град„) остатке РИМСКОГ УТВРЂЕЊА ЛЕДЕРАТА (I век нове ере).

А онда следи РАЈ за очи, са брда се као на длану виде Вршачке планине, Карпати, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, венац Хомољских планина и Авала у даљини. На овом месту је Дунав импресивног изгледа. Јасно се сагледава ток и ушће граничне реке НЕРЕ у Дунав, као и  праволинијско лучни ток канала ДТД. На овом месту је Дунав природна граница источне Србије, Баната и југозападне Румуније. Преко пута, са друге стране Дунава, нама најближе се види насеље Стара Паланка у Банату.

На даље стаза нас води кроз ониже растиње и шумом ка врху брда Горица (крај репетитора) а затим спушта потковичасто гледајући на Дунав и Румунију. Крећемо се пошумљеном Рамско – Затоњском пешчаром. Она припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Формирала се на јужној страни брда Горица, са кога поглед досеже далеко на све четири стране у круг.

  

  

  

Сигурним и лаганим ходом у спусту и потом по равном песковитом терену стижемо у центар села Затоње код цркве, где нас чека наш превоз.

Највећа импресија на данашњој акцији ће свакако бити величанствени поглед на око три и по километара широк Дунав у правцу Смедерева.

Укупна дужина ове изузетно лепе брдске стазе мерено GPS уређајем марке Garmin износи 10,9 км са кумулативним успоном од 735м и спустом од 721м. Прелази се за око 4 сата хода са малим успутним паузама. Стаза није кондиционо захтевна, спада у рекреативне и погодује свим узрастима планинара. Иде највећим делом преко ливада, широким шумско – колским путевима и кроз ониже растиње над пешчаром.

Успут у повратку ка Београду, свраћамо у проверени ресторан – кафана „Станица БИБЕ“ за вечеру, односно понајпре спремну чорбу или роштиљ, како се не би пуно задржавали. Очекујем да се на паркинг испред центра „Сава“ вратимо до 21 час.

ОПРЕМА: Мали ранац са водом и храном за једнодневни излет, планинарске ципеле. Одећа прилагођена временским приликама, ветровка и пресвлака. Понети чеону или батеријску лампу. Планинарски штапови нису обавезни, али јесу стална и добронамерна препорука водича.

ПРИЈАВЕ за акцију и информације на редовним Клупским састанцима: четвртком на састанку Клуба планинара АВАНТУРИСТА Београд од 19 до 21 час у Старом Меркатору PLANETA Coffee  Shop и понедељком на састанку ПСК АВАЛА Београд, улица Мурска бр. 14 са почетком у 19 часова.

Цена акције: 1.350 динара за 40 и више уплата учесника акције

односно доплата износи 200 динара за мањи број уплата учесника акције и плаћа се на дан реализације акције у нашем превозу

Акцију реализује планински водич

Борис Братић – Боки

Телефони за пријављивање на акцију код водича:

064/99-248-11  МТС мрежа

       063/11-357-99  Теленор мрежа

ДОБРО ДОШЛИ НА НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ АВАНТУРЕ!

ТВРЂАВА РАМ

Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновиту литицу, високу готово 20 m. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

У античко и рановизантијско време формиране су фортификације на левој и десној обали и на Сапаји, а историјски извори различито локализују утврђење Ледерату. Слична недоумица настаје и од XII века када се јављају топоними Храм или Харам, а позиција тог утврђења се везује за десну или леву обалу Дунава. Готово у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа.

Тврђава није великих димензија (25 х 35 m у основи), али је захваљујући положају заштићена са запада литицом и са три стране дубоким сувим ровом и двоструким бедемима. Са пет топовских кула била је прилично јако утврђење. Унутар Тврђаве изгледа није било већих стамбених објеката, а војна посада је била смештена у кулама, о чему сведоче ложишта за грејање на горњим етажама. Становништво је живело ван тврђаве у подграђу које се формирало источно и јужно од утврђења, али није истражено, а једини видљиви објекти су каравансарај и турско купатило.

Рамска тврђава представља специфично остварење војне архитектуре, које мада изразито артиљериско, са троспратним кулама које су имале по три  топовска отвора на сваком нивоу и по један на сваком зидном платну, ипак има доста старих византијских архитектонских решења. Важност јој је опала након Мохачке битке 1526. године и померања границе према Будиму и Бечу. Последњи период коришћења је у доба Кочине крајине (1788.) када је једна кула потпуно разорена.

Недовољно је археолошки истражена да би се утврдило постојање старијих фаза, које су с обзиром на позицију и видљиве трагове римског пута и табле са натписом, врло извесне.

 

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛЕДЕРАТА

Ток Дунава код Рама скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновите и изразито стрме литице, високе и преко 30 m. Наспрам Рама, ближе левој обали, наносима речног муља и песка, формирало се веће речно острво, ада Сапаја, која је због подизања нивоа воде, након изградње Ђердапске бране потопљена. На супротној обали су ушћа Караша (данас спроведен у канал Дунав-Тиса-Дунав) и Нере. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

Највеће и током историје најзначајније утврђење у широј зони Рама налази се на доминантној заравни „Град“, 1 km источно од данашњег насеља, која је са севера била заштићена каменом литицом, а са запада и истока усецима два потока. Данас видљиви камени темељни остаци бедема дебљине до 3 m правоугаоног утврђења димензија 140 х 200 m, са 11 полукружних кула и главним улазом на јужној страни, углавном се идентификују са Ледереатом. Као додатна заштита саграђен је спољашњи бедем, а у међупростор је укопан ров.

Првобитно утврђење је саграђено током I века н.е. у периоду римске окупације Подунавља и успостављања војне границе – лимеса дуж Дунава. Његов значај је био нарочито важан почетком II века када је Трајан повео два рата против Дачана, јер се сматра да је управо на том месту пребачена главнина војних трупа на дачку територију. Обезбеђење прелаза је додатно ојачано изградњом фортификација на Сапаји и на супротној банатској обали.

У време Јустинијана (527-565) обновљено је утврђење изградњом мање фортификације (50 х 60 m) у североисточном углу старог утврђења. Историјски извори из тог времена локализују Ледерату на левој обали, што је створило недоумице око тачне убикације локалитета. С обзиром да су извори из различитих периода, вероватно је и перцепција писаца варирала како су се мењале историјске околности.

Текст о тврђави Рам и Римском утврђењу Ледерата је преузет са сајта Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево http://spomenicikulture.org.rs/en/kulturna-dobra/rimsko-utvr-enje-lederata

Detalji

Datum:
5. новембра
Time:
07:00 - 21:00
Цена:
РСД1.350
Догађај Category:

Организатор

Борис Братић – Боки
Телефон:
064/99-248-11 i 063/11-357-99
Е-пошта:
instruktorboris@gmail.com
Веб сајт:
www.planinariavanturisti.org.rs

Место

Ram
Kostolac, Srbija + Google Map
Веб сајт:
www.planinariavanturisti.org.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *