Архео парк „Виминацијум“ – тврђава Рам – брдо Горица – Затоње – Сребрно језеро 🙂

Археолошки парк „Виминацијум“ – Стари Костолац (близина Термо електране КОСТОЛАЦ „Б„) – тврђава Рам – Римско утврђење „Ледерата„– брдо Горица 282м – (Рамско – Затоњскa пешчарa) – црква у селу Затоње – Сребрно језеро – Велико Градиште 🙂

30. Октобар 2022. – Недеља (од 7 до 22 часа)

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на платоу – код паркинга испред центра „Сава“ (Савска страна зграде – сада у реновирању) и полазимо тачно у 7 сати.

Молим вас, дођите 10-ак минута раније како би смо кренули на време!

ПЛАН АКЦИЈЕ

Путујемо аутопутем, до искључења за Пожаревац. Правимо успутну паузу уз магистралу, за куповину више врста проверено добрих сендвича, воде, слаткиша у продавници „Јера“ код Љубичева и за понети. Кафу или Капућино из аутомата, добијамо на поклон од наших добрих домаћина у знак захвалности. Ако има потребе за тоалетом, може на пумпи преко пута.

  

Настављамо обилазницом око града, кроз Кленовик и Стари Костолац, поред Термо електране КОСТОЛАЦ „Б„ до локалитета на коме се налази Археолошки парк „Виминацијум„. Обилазимо комплекс са стручним водичем у трајању од око два и по сата 🙂

  

Цена појединачне карте – улазнице износи 600 динара, за студенте и пензионере 400 рсд а групна 500 рсд. Ко од учесника акције не буде желео да обилази Архео комплекс, чекаће повратак групе у кафеу – таверни и сувенирници код управе Архео парка.

  

Затим путујемо нашим возилом преко места Дрмно, Кличевац и Речица до села Рам на самој обали Дунава. Обилазимо „ТВРЂАВУ РАМ“ (у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа).

  

Са тврђаве се пружа величанствени поглед на моћни Дунав, који је на том месту широк око 3,5 км. Због кратког новембарског дана, немамо потребно време за обилазак тврђаве, већ полазимо на трекинг ка брду Горица.

  

Пешачимо стазом изнад Рама ка брду Горица (282 мнв) и цркви у месту Затоње. Ходајући брдском стазом са благим успоном уз величанствен поглед на Дунав у околини Рама, на око километар од места, видимо на брду, доминантној заравни „Град“ – светионик поред кога се налазило Келтско светилиште и остаци РИМСКОГ УТВРЂЕЊА ЛЕДЕРАТА (I век нове ере).

  

А онда следи РАЈ за очи 🙂 са брда – видиковца се као на длану виде Вршачке планине, Карпати, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, венац Хомољских планина и Авала у даљини. На овом месту је Дунав импресивног изгледа. Јасно се сагледава ток и ушће граничне реке НЕРЕ у Дунав, као и  праволинијско лучни ток канала ДТД. На овом месту је Дунав природна граница источне Србије, Баната и југозападне Румуније. Преко пута, са друге стране Дунава, нама најближе се види насеље Стара Паланка у Банату.

  

На даље стаза нас води кроз ониже растиње и шумом ка врху брда Горица (крај репетитора) а затим спушта потковичасто гледајући на Дунав и Румунију. Крећемо се пошумљеном Рамско – Затоњском пешчаром. Она припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Формирала се на јужној страни брда Горица, са кога поглед досеже далеко на све четири стране у круг.

  

Сигурним и лаганим ходом у спусту и потом по равном песковитом терену стижемо у центар села Затоње код цркве, где нас чека наш превоз.

  

Највећа импресија на данашњој акцији ће свакако бити величанствени поглед на око три и по километара широк Дунав у правцу Смедерева 🙂

Укупна дужина ове изузетно лепе брдске стазе износи 10,9 км са кумулативним успоном од око 430м и спустом од око 420м. Прелази се за око 4 сата хода са више малих успутних пауза. Стаза није захтевна, спада у рекреативне и погодује свим узрастима планинара. Иде највећим делом преко ливада, широким шумско – колским путевима и кроз ониже растиње над пешчаром.

Из Затоња уз Дунав се возимо до Сребрног језера на коме правимо краћу шетњу кејом а потом одлазимо на вечеру у одабрани ресторан у Великом Градишту „Касина код Ајдука„. Избор хране по жељи и након вечере полазимо за Београд.

Очекујем да се на паркинг испред центра „Сава“ вратимо најкасније до 22 часа.

ОПРЕМА: Мали ранац са водом и храном за једнодневни излет, планинарске ципеле. Одећа прилагођена временским приликама и пресвлака. Понети батеријску, најбоље чеону лампу. Пожељно је понети и штапове за планинарење.

ХРАНА: Из свог ранца. Одличне сендвиче, воду и слаткише можемо купити у доласку на првој паузи, када добијамо кафу из аутомата на поклон. По завршетку планинско – пешачког дела акције, имамо вечеру по жељи у ресторану.

ПРИЈАВА за акцију код водича – Борис Братић, позивом на број 064 99 248 11 или SMS, преко Viber-a на број 063 11 357 99 E-mail: instruktorboris@gmail.com

На акцију се иде, реализоваће се без обзира на временску прогнозу!

Износ Котизације: 2.000 динара

Котизација за акцију обухвата реалне трошкове организације и превоза, не обухвата исхрану, улазнице и индивидуалне трошкове, непрофитног је карактера и зависи од више елемената. Уплата за акцију је обавезна приликом пријаве.

ДОБРО ДОШЛИ НА ОВУ ИЗУЗЕТНУ АКЦИЈУ – АВАНТУРУ ЗА ПАМЋЕЊЕ!

Ваш Клуб планинара „АВАНТУРИСТА„

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: Учесници акције „Архео парк „Виминацијум“ – тврђава Рам – брдо Горица – Затоње – Сребрно језеро“ дана 30. Октобар 2022. планинаре на сопствену одговорност, уз дужно придржавање Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности Планинарског Савеза Србије.

Напомињемо да према Закону о туризму (члан 86. став 4) за путовање (за једнодневне излете – акције, путовања краћа од 24 сата) није обезбеђена заштита у погледу гаранција путовања.

Водич задржава право измене плана или отказивања акције у случају непредвиђених околности, односно недовољног броја пријављених учесника. Приликом пријаве за акцију, обавезна је уплата износа котизације у целости, ако је остало мање од 10 дана до реализације акције. У случају одустајања, наћи адекватну замену, у супротном уплаћени новац се не враћа, нити преноси на наредне акције.

ТВРЂАВА РАМ

Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновиту литицу, високу готово 20 m. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

У античко и рановизантијско време формиране су фортификације на левој и десној обали и на Сапаји, а историјски извори различито локализују утврђење Ледерату. Слична недоумица настаје и од XII века када се јављају топоними Храм или Харам, а позиција тог утврђења се везује за десну или леву обалу Дунава. Готово у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа.

Тврђава није великих димензија (25 х 35 m у основи), али је захваљујући положају заштићена са запада литицом и са три стране дубоким сувим ровом и двоструким бедемима. Са пет топовских кула била је прилично јако утврђење. Унутар Тврђаве изгледа није било већих стамбених објеката, а војна посада је била смештена у кулама, о чему сведоче ложишта за грејање на горњим етажама. Становништво је живело ван тврђаве у подграђу које се формирало источно и јужно од утврђења, али није истражено, а једини видљиви објекти су каравансарај и турско купатило.

Рамска тврђава представља специфично остварење војне архитектуре, које мада изразито артиљериско, са троспратним кулама које су имале по три  топовска отвора на сваком нивоу и по један на сваком зидном платну, ипак има доста старих византијских архитектонских решења. Важност јој је опала након Мохачке битке 1526. године и померања границе према Будиму и Бечу. Последњи период коришћења је у доба Кочине крајине (1788.) када је једна кула потпуно разорена.

Недовољно је археолошки истражена да би се утврдило постојање старијих фаза, које су с обзиром на позицију и видљиве трагове римског пута и табле са натписом, врло извесне.

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛЕДЕРАТА

Ток Дунава код Рама скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновите и изразито стрме литице, високе и преко 30 m. Наспрам Рама, ближе левој обали, наносима речног муља и песка, формирало се веће речно острво, ада Сапаја, која је због подизања нивоа воде, након изградње Ђердапске бране потопљена. На супротној обали су ушћа Караша (данас спроведен у канал Дунав-Тиса-Дунав) и Нере. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

Највеће и током историје најзначајније утврђење у широј зони Рама налази се на доминантној заравни „Град“, 1 km источно од данашњег насеља, која је са севера била заштићена каменом литицом, а са запада и истока усецима два потока. Данас видљиви камени темељни остаци бедема дебљине до 3 m правоугаоног утврђења димензија 140 х 200 m, са 11 полукружних кула и главним улазом на јужној страни, углавном се идентификују са Ледереатом. Као додатна заштита саграђен је спољашњи бедем, а у међупростор је укопан ров.

Првобитно утврђење је саграђено током I века н.е. у периоду римске окупације Подунавља и успостављања војне границе – лимеса дуж Дунава. Његов значај је био нарочито важан почетком II века када је Трајан повео два рата против Дачана, јер се сматра да је управо на том месту пребачена главнина војних трупа на дачку територију. Обезбеђење прелаза је додатно ојачано изградњом фортификација на Сапаји и на супротној банатској обали.

У време Јустинијана (527-565) обновљено је утврђење изградњом мање фортификације (50 х 60 m) у североисточном углу старог утврђења. Историјски извори из тог времена локализују Ледерату на левој обали, што је створило недоумице око тачне убикације локалитета. С обзиром да су извори из различитих периода, вероватно је и перцепција писаца варирала како су се мењале историјске околности.

Текст о тврђави Рам и Римском утврђењу Ледерата је преузет са сајта Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево http://spomenicikulture.org.rs/en/kulturna-dobra/rimsko-utvr-enje-lederata