Затоње – брдо Горица – тврђава Рам – салаш Зелени Двор

Затоње – брдо Горица – тврђава Рам – салаш Зелени Двор

Затоње – брдо Горица – тврђава Рам – скелом преко Дунава –  салаш Зелени Двор – Кајтасово

23. Октобар 2016 – недеља

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ (савска страна) и полазимо   тачно у 7 сати.

Молим вас, дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време.

ПЛАН АКЦИЈЕ

Путујемо аутопутем, до искључења за Пожаревац. Затим обилазницом око града, преко места Дрмно, Кличевац и Речица до села Затоње. Имаћемо током пута паузу за доручак и јутарњу кафу по жељи.

У Затоњу код цркве нас чекају наши пријатељи планинари из Великог Градишта. Након краће паузе полазимо заједно на стазу.

Пешачимо из Затоња ка Раму преко брда Горица (282 мнв). Стаза иде делимично обраслим растињем и пошумљеном Рамско – Затоњском пешчаром.

Она припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Формирала се на јужној страни брда Горица, са кога поглед досеже далеко на све четири стране у круг.

Са брда Горица се одлично виде Вршачке планине, Карпати, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, венац Хомољских планина и Авала у даљини. Готово је извесно да ће на нас највећи утисак оставити поглед на око три километара широк Дунав у правцу Смедерева.

 Ходајући стазом са благим успонима и спустом уз величанствен поглед на Дунав у близини Рама, на око километар од места, обилазимо на брду (доминантној заравни „Град„) остатке РИМСКОГ УТВРЂЕЊА ЛЕДЕРАТА (I век нове ере) а затим и ТВРЂАВУ РАМ (у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа).

Из Рама се скелом превозимо на другу страну Дунава у Банат.  Скела се налази  на око 200м од тврђаве.

Превоз нас и минибуса скелом преко Дунава је посебна атракција и специјалитет ове акције.

Тачно у 16 часова је полазак а вожња траје око пола сата.

Са скеле се искрцавамо у Старој Паланци, од које путујемо још 18 км до Етно салаша „Зелени Двор„  у селу Кајтасово.

Тамо нас љубазно дочекују домаћини, брачни пар Станковић Снежана и Сава који нам по жељи спремају ручак од изворно здраве хране.

Комплет ручак (аперитив, предјело, главно јело гулаш или паприкаш, салата, домаћи хлеб, пиће по жељи и колач) по цени од 500 динара и није обавезан, већ по жељи.

Укупна дужина стазе је између 11 и 12 км. Стаза иде добрим делом преко ливада и кроз растиње над пешчаром, са кумулативним успоном од око 350м.

Стаза није кондиционо захтевна, спада у рекреативне и погодује свим узрастима планинара.

За Београд полазимо најкасније у 19 и 30 часова, како би стигли на велики паркинг испред центра „Сава„ до 21 и 30 часова.

ОПРЕМА: Мали ранац са водом и храном за једнодневни излет, планинарске ципеле (могу и патике са вибрам ђоном), одећа прилагођена временским приликама и пресвлака. Планинарски штапови нису обавезни, али јесу стална препорука водича.

ПРИЈАВЕ за акцију и информације четвртком од 19 до 21 час на састанцима Клуба у Старом Меркатору, локал „ПЛАНЕТА„

Цена акције: 1.700 динара

(путујемо одличним минибусом)

Акцију реализује планинарски водич

Борис Братић – Боки

Телефони за пријављивање на акцију и информације:

064/99-248-11  МТС мрежа

       063/11-357-99  Теленор мрежа

ДОБРО ДОШЛИ НА НАШЕ АВАНТУРЕ!

 

ТВРЂАВА РАМ

Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновиту литицу, високу готово 20 m. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

У античко и рановизантијско време формиране су фортификације на левој и десној обали и на Сапаји, а историјски извори различито локализују утврђење Ледерату. Слична недоумица настаје и од XII века када се јављају топоними Храм или Харам, а позиција тог утврђења се везује за десну или леву обалу Дунава. Готово у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа.

Тврђава није великих димензија (25 х 35 m у основи), али је захваљујући положају заштићена са запада литицом и са три стране дубоким сувим ровом и двоструким бедемима. Са пет топовских кула била је прилично јако утврђење. Унутар Тврђаве изгледа није било већих стамбених објеката, а војна посада је била смештена у кулама, о чему сведоче ложишта за грејање на горњим етажама. Становништво је живело ван тврђаве у подграђу које се формирало источно и јужно од утврђења, али није истражено, а једини видљиви објекти су каравансарај и турско купатило.

Рамска тврђава представља специфично остварење војне архитектуре, које мада изразито артиљериско, са троспратним кулама које су имале по три  топовска отвора на сваком нивоу и по један на сваком зидном платну, ипак има доста старих византијских архитектонских решења. Важност јој је опала након Мохачке битке 1526. године и померања границе према Будиму и Бечу. Последњи период коришћења је у доба Кочине крајине (1788.) када је једна кула потпуно разорена.

Недовољно је археолошки истражена да би се утврдило постојање старијих фаза, које су с обзиром на позицију и видљиве трагове римског пута и табле са натписом, врло извесне.

 

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛЕДЕРАТА

Ток Дунава код Рама скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновите и изразито стрме литице, високе и преко 30 m. Наспрам Рама, ближе левој обали, наносима речног муља и песка, формирало се веће речно острво, ада Сапаја, која је због подизања нивоа воде, након изградње Ђердапске бране потопљена. На супротној обали су ушћа Караша (данас спроведен у канал Дунав-Тиса-Дунав) и Нере. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

Највеће и током историје најзначајније утврђење у широј зони Рама налази се на доминантној заравни „Град“, 1 km источно од данашњег насеља, која је са севера била заштићена каменом литицом, а са запада и истока усецима два потока. Данас видљиви камени темељни остаци бедема дебљине до 3 m правоугаоног утврђења димензија 140 х 200 m, са 11 полукружних кула и главним улазом на јужној страни, углавном се идентификују са Ледереатом. Као додатна заштита саграђен је спољашњи бедем, а у међупростор је укопан ров.

Првобитно утврђење је саграђено током I века н.е. у периоду римске окупације Подунавља и успостављања војне границе – лимеса дуж Дунава. Његов значај је био нарочито важан почетком II века када је Трајан повео два рата против Дачана, јер се сматра да је управо на том месту пребачена главнина војних трупа на дачку територију. Обезбеђење прелаза је додатно ојачано изградњом фортификација на Сапаји и на супротној банатској обали.

У време Јустинијана (527-565) обновљено је утврђење изградњом мање фортификације (50 х 60 m) у североисточном углу старог утврђења. Историјски извори из тог времена локализују Ледерату на левој обали, што је створило недоумице око тачне убикације локалитета. С обзиром да су извори из различитих периода, вероватно је и перцепција писаца варирала како су се мењале историјске околности.

Текст о тврђави Рам и Римском утврђењу Ледерата је преузет са сајта Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево

погледајте путем линка http://spomenicikulture.org.rs/en/kulturna-dobra/rimsko-utvr-enje-lederata